Zasto je biomasa nas DNK?

Neslucene energetske mogucnosti biomase

Stanovnistvo, naseljeno na Balkanu, a vise nas interesuje Srbija, se prozima ovde na ovim prostorima 13 vekova. Preci su se nastanili da bi obradjivali zemlju i od nje prezivljavali i stvarali civilizaciju. Kako god se okrene, zitarice i pasnjaci za stoku su bile osnovica prehranjivanja. Takodje je i vrtlarstvo bilo veoma razvijeno, narocito kod Bugara, Madjara pa se prenelo i kod nas. Otpad zitarica je imao dve osnovne svrhe: grejanja ljudi i stoke i djubrenja.Jedna komponenta gde smo sampioni u proizvodima je vocarstvo. Tone i tone voca i dan danas trunu ili se bacaju a da ne shvatamo kolicinu energije koja u njima stoji.
Danasnje tehnologije, a narocito shvatanje da je fosilnim resursima dosao kraj, su se toliko razvile da je biomasa postala osnovica buducih izvora energije.
Mi je imamo na pretek a imali bi je jos vise ako bi se time bavili.
Autor namerava da u nekoliko postova na ovom blogu pokaze, sta mi u stvari zanemarujemo i koliko je to stetno po ceo standard drustva.Ponavljam i ponavljacu dok ne dosadim: to se sve zanemaruje namerno od strane politickih spahiluka i uvoznika fosilnih goriva u celoj svojo hijerarhiji, od srpske Moskve, preko preradjivaca, do distributera svih kategorija. Pre svega da napravimo jednu grubu energetsku racunicu da bi opravdali energetsko koriscenje regenerativne moci nase zemlje. Uzmimo kukuruz.Uzmimo sadasnju proizvodnju (veoma siromasnu) od 5 tona po hektaru. Energetska vrednost kukuruzovine kao biogoriva je visoka. Veća je od lignita i iznosi oko 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukuruzovina može da se koristi za dobijanje toplotne energije potpunim ili nepotpunim sagorevanjem (gasifikacijom). Gasifikacijom kukuruzovine postiže se visok stepen korisnosti postrojenja. Proizvedeni biogas može direktno da se koristi u toplotne svrhe. Prečišćen i ohlađen gas može da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Takodje kao sto cemo u sledecim postovima videti moze se praviti mikrokogeneracija za proizvodnju struje i toplote.
E sada podatak o energetskoj moci kukuruzovine. Na pet tona proizvodnje samog kukuruza ima se isto toliko otpada u vidu stabljike i samog stalka (i vise). Ako se racuna da je pola potrebno za dalje djubrenje i potrebe za stoku, ostaje polovina dakle 2500kg. Ako se to pomnozi sa vrednoscu po kg, dobije se vrednost od 42 GigaJoula, sto je ekvivalentno jednoj toni ekvivalentne nafte. Dakle rekosmo 6Mten je nas uvoz, a 5,5 miliona hektara je obradiva povrsina Srbije. Ostalih 3 miliona u sumama i vocnjacima, imaju istu pa cak i vecu energetsku vrednost. Isto vazi i za ostale zitarice. Dakle regenerativna moc zemlje je ogromna. Sada da idemo i u raznovrsnost derivata i raznovrsnost kultura. Biodizel se moze dobiti od raznih kultura kao suncokret, uljana repica, soja itd. Etanol se moze dobiti raznoraznih fermentacija voca, secerne repe, kao i od same celuloze.
Sve su to derivati koji mogu zameniti potrebne uvozne energente.
Zato cu se u ovom blogu pozabaviti sa cetiri glavne komponente koje se mogu dobijati i u mnogome cenu koju placamo za uvoz, sprovedemo u cenu rada u cilju dobijanja drugih proizvoda.

1. Etanol
2. Celulozni etanol
3. Biodizel
4. Fluidni sloj, koji se dobija iz biomase pretvorene u sinteticki gas.