Etanol nasa sansa za voznju

Pocetak bloga o biomasi je ovde

Etanol, je u sustini alkohol, dobijen na klasican nacin, destilacijom.Primarna sirovina moze biti najcesce bilo koja organska materija koja ima svoje vrenje do izvesne tacke. racunajuci da svaka susa u Srbiji zna da pece rakiju na klasican nacin, Srbija ima najvece mogucnosti za prizvodnju etanola, na rasprostranjenoj skali, sa ogromnom ustedom primarne energije ako bi se koristilo drvo kao gorivo potrebno za destilaciju. Ali za poljoprivrednu logistiku, etanol je pored biodizela srpska sansa koju malo koja drzava ima.No da ostavimo nadleznima da to pitanje zakonodavstva rese, eventualno ako ce potomke partizana isplacivati za markice, regrese, tople obroke i cuvenu kategoriju viskova za nerad u etanolu ili bio dizelu.Da mi vidimo tehnicki deo ove problematike.Etanol se  uveliko koristi kao gorivo u smesi od 85% etanola, sa 15% ciste nafte. To je takozvani E85, a smese se mogu koristiti u razlicitim proporcijama.Etanol se proizvodi od svega sto fermentira (vri): kukuruza, secerne repa, secerne trske, voca, a najnoviji tehnoloski procesi dobijaju celulozni etanol koji je mnogo jaci. Celulozni etanol se dobija od svega sto sadrzi celulozu, pa cak i od korova.Celulozni etanol ima negde 16 energetskih jedinica po jedinici mase, dok recimo kukuruzni etanol ima negde 1.3 energetskih jedinica, po jedinici mase.Cisto radi predstave u svetu se smatra da se na jedan hektar obradive povsine, moze dobiti oko 2.5 tone etanola.Autor jos nije ulazio u izracunavanje specificne srpske obradive zemlje, ali svi su izgledi da su mogucnosti malo jace, recimo oko 3 tone po hektaru za secernu repu. Hajmo opet jednu grubu racunicu da napravimo. Ako za 3 tone ekvivalentne nafte moramo da izdvojimo 1500 evra,  zasto te pare ne bi isle negde u plate ljudi koji proizvode etanol, pa posle pomesan sa 15% klasicne nafte moze da se koristi za vucu u motorima sa klasicnim unutrasnjim sagorevanjem. Mi nemamo izvoza da pokrijemo takav uvoz, nemamo razvijene tehnologije da napravimo dovoljnu kolicinu proizvoda od doticnog uvoza, konkuretnost je po tom pitanju u svetu velika.
Brazil je postao svetska sila, jer je taj problem resila. Proizvodnjom etanola iz secerne trske. Voznjom na etanol. Zamislite domacinstvo koje proizvede svoj etanol, napuni elektrovoltaicnim panelima svoj privatni charger, pa isplati mu se da kupi hibridna kola i vozi na sopstveno parce sunca i trulu vocku koja opija guske po selu? I ne posecuje benzinsku pumpu nikada? A zamislite da plate radnika koji prave solarne panele, kazane za destilaciju etanola, onih koji skupljaju voce ili obradjuju repu? U svetu vec u veliko postoji trziste etanola.


Pogledajte jednu uredjenu americku malu fabriku etanola, iz Kalifornije, koja se razvijala jos od 1982-e, kada su odlucili da nalaze zamenu za naftu. To se nalazi na ovom linku

Etanolska proizvodnja

To mozete videti na gornjoj slici.
Proizvodnja mu je oko 10 galona, odnosno 38 litara na sat.
Autor licno smatra da se kod nas moze daleko uvecati energetska efiksanost proizvodnje etanola, ako se koristi za gorivo fluidni sloj, a ne struja odnosno struja proizvedena sagorevanjem fluidnog biomasnog sloja.

To se mogu projektovati modularni sklopovi za proizvodnju etanola, na raznorazne dimenzije od kucne proizvodnje do industrijske.

Pitanje: Na kolicine voca, povrsine za sadjenje secerne repe, da li se nama isplati ili ne da tako razmisljamo? Primecujete da ne pominjem emisju gasova, ekologiju itd, jer sde to samo po sebi podrazumeva. TO JE ZELENA ENERGIJA.
Nacin kako da sve to operacionalizujemo bice predmet jednog posebnog bloga, ali najveci problem ce biti zestoka borba sa politickim spahilucima.
Zbog toga, glas ljudi koji zele profit od zelene energije, koji da ide u svaciji dzep koji radi na tome mora da se cuje.Srbija mora da koristi ono sto joj je majka priroda dala.
U svetu je koriscenje bioetanola vec postalo u veliko trziste. Najpoznatiji u svetu je po tome Brazil, koji se razvio do neslucenih razmera u periodu od kada je razvio skroz tehnologiju proizvodnje i koriscenja etanola. Ogromna zelja, u mesto da daje ogromne milijarde za uvoz gasa i nafte, iste pare koristi za svoj proizvod, plate svojih radnika na proizvodnji energenata. Sjedinjene drzave su oberucke prihvatile Brazilski model, pa su postali danas najveci proizvodjac tog energenta. Rade se zajednicke investicije po tom pitanju.Strategiju SAD-a je nagovestio Obama u svom predizbornom ciklusu za predsednika. Odusevio me njegov predizborni govor. Mozete pogledati na mom bloguObamin predizborni govor Hteo bih da naglasim, da se Brazil dugo nosio sa ekonomskim nedacama, pa bi trebao da nam bude uzor po pitanju strategije resavanja problematike primarnih i sekundarnih energenata.