Biodizel, ogromne mogucnosti za poljoprivrednu logistiku

Pocetak bloga o biomasi je ovde

Biodiesel se definise kao gorivo koje se sastoji od monoalkalnih smola, dugog lanca masnih kiselina, dobijenih od biljnih ili zivotinjskih masnoca a nazvan je B100. Monoalakalna smola je proizvod dobijen reakcijom alkohola (etanola ili metanola), sa masnim uljem (trigliceridom) a reaultat je glicerin i smole, odnosno dug lanac masnih kiselina.Da bi to dobili, ulje se jednostavno zagreva na odredjenu temperaturu,da bi se dobila hemijska reakcija, a onda se dodaje mesavina katalizatora i alkohola. Ulje, alkohol i ktalizator se mesaju neko vreme, a katalizator ce razbiti ulje u nekoliko slojeva.Gornji sloj je biodizel, sledeci je sapun a zadnji je glicerin. Bio dizel se moze mesati sa naftnim derivatom i onda se dobija recimo: B20 ce biti 20% biodizela i 80% naftnog derivata. Biodizel B100, se posle toga filtrira, da bi se odstranile necistoce i kao takav se moze koristiti direktno u diesel masine, bez ikakve prepravke istih.Bio dizel se moze mesati sa naftnim dizelom u svakoj proporciji. Osnovni delovi uredjaja za pravljenje bio dizela su: Reaktori, Pumpe, Centrifuge, Distilacione kolone, Pomocna oprema (skladistenje i tank za talozenje). Na sledecoj slici imate glavnu shemu svih tih delova, dok jedno po jedno objasnjenje, sastavnih delova sledi ovako: Reaktor je mesto gde se odvija hemijski proces.Parametri koji definisu rekciju su: temperatura, pritisak, vreme odvijanja reakcije, i stepen izmesanosti. Pumpe, imaju ulogu prenosa hemikalija kroz uredjaje. Ima ih tri vrsta: unutrasnje, spoljne i viskozitetne pumpe. Ove zadnje prenose tecnost visoke zitkosti na niskom pritisku. Centrifuge uvecavaju kineticku energiju i koloni, prethodno prolazeci kroz glavcinu kolone.Njihova glavna uloga je separacija cvrstih cestica od tecnih, a odredjuju se prema nivou potrebne separacije. Distilacione kolone, su kao u klasicnim rafinerijama mesta gde se nalaze na razlicitim nivoime, razlicite komponente procesa, odvojene po pritisku, temperaturi, tacki vrenja kao i tacki isparavanja.Ovde se one odvajaju za razlicite svrhe. Isparavanje je metod separacije (isparavanje vode recimo).

Troskovi i cena

Troskovi zavise od cene dobijanja sirovog ulja iz osnovnoe sirovine (biljna, zivotinjska). Zatim cene metanola ili etanola, pa se zbog toga kao referenca uzima cena klasicnog dizel goriva.Treba imati na umu da se i glicerol, kao nuzproizvod moze koristiti kao djubrivo.

Sve u svemu, svetska iskustva govore da veca proizvodnja znaci manje troskova. Recimo za fabriku od 70000 tona godisnje treba negde oko 20 do cak 30 miliona dolara.To dolazi negde oko 0.22$ po litri biodizela. Za manje prizvodne pogone se racuna da je cena proizvodnje negde oko 0.5$.Manji proizvodni pogoni se koriste za logistiku poljoprivrede, sto je od naseg najveceg interesa.

NASTAVICE SE